Опет то из Црне горе 0001    Фала Богу, фала великоме! 0002    Од како је свијет настануо, 0003    Такви зулум није постануо, 0004    Што постаде земљи Шумадији, 0005    Шумадији и земљи Србији 0006    Од Тураках од Биограђанах, 0007    Од четири Турачке дахије: 0008    Од Алије и Кучук Салије 0009    И Турчина Салим-муселима 0010    И Османа брата Салимова, 0011    А с њима субашах пет стотинах; 0012    Тирани су рода хришћанскога, 0013    По Србији тешки зулум граде, 0014    По Србији и по Шумадији: 0015    Ђегођ Срба богатога наше, 0016    На срамоту узимаху благо, 0017    И то Срби опростити ћаху. 0018    Али Турци више јаде граде: 0019    Ђегођ наше Срба богатога, 0020    У Србина добра коња свога, 0021    Узимљу га Турци без динара, 0022    Узимљу га, паре им не дају, 0023    И то Срби опростити ћаху. 0024    Него Турци виши зулум граде: 0025    Ђегођ наше гласита јунака 0026    И на Срба добра џефердара, 0027    Узимљу га Турци без динара, 0028    Узимљу га, паре му не дају, 0029    И то Срби опростити ћаху. 0030    Али Турци виши зулум граде: 0031    Ђегођ наше доброга јунака 0032    Од Србије али Шумадије, 0033    Свакојему посјекоше главу, 0034    И то Срби опростити ћаху. 0035    Него Турци виши зулум граде: 0036    Ђе нађоше храброга витеза, 0037    На вјеру га прикучују Турци, 0038    Тер му нове муке ударају, 0039    На колац му душу изтрзају, 0040    И то Срби опростити ћаху. 0041    Али Турци виши зулум граде: 0042    Јер све иду по конаках Турци, 0043    Иду силни четири дахије, 0044    Собом воде башах пет стотинах 0045    По Србији и по Шумадији, 0046    Пак ђе нађу Срба зенђилога, 0047    Њему дођу на конаку Турци, 0048    Тер их рани од Митрова дана 0049    До весела дана Ђурђевога, 0050    Рани добро и коње и Турке, 0051    Друкчије му бити не могаше, 0052    Још му љубе на срамоту љубу, 0053    И то Срби опростити ћаху. 0054    Него Турци виши зулум граде: 0055    Ђегођ наше лијепу ђевојку 0056    Ал’ невјесту скоро доведену, 0057    Љубе Турци на срамоту лице, 0058    Док свакојој лице обљубише, 0059    И ту жалост Срби опрашћаху. 0060    Али Турци виши зулум граде: 0061    Има пуно триста ђевојаках, 0062    Вјерене су ал’ не привјенчане, 0063    Свакојзи је чедо под појасом, 0064    Што су клети оградили Турци, 0065    То жалосни Срби опрашћаху. 0066    Него Турци виши зулум граде: 0067    На срамоту попадије љубе 0068    У неђељу, кад попови служе. 0069    Фала Богу да је виђет’ коме 0070    Тешке муке од душманске руке, 0071    Од Турчина Српског душманина! 0072    Зла зулума, гори нема рашта, 0073    Већ Србима живовања нема. 0074    Дигоше се четири дахије 0075    И с њима субашах пет стотинах, 0076    Сву Србију земљу обредише, 0077    Најпослијед под Тополом доше, 0078    Поред б’јеле војводине куле, 0079    Поред куле Петровића Ђура, 0080    Починуше под Тополом Турци 0081    На широке зелене ливаде, 0082    Ал’ Ђорђија два весеља гради: 0083    Брата жени а сестру удаје; 0084    Јована је брата оженио 0085    Испод Саве на касабе тврде 0086    Милом шћерцом Саве од Посавја; 0087    А удаје Јелу сестру драгу 0088    За некога попа Мркоњића; 0089    У кулу је хиљада сватовах, 0090    Тер у кулу пију вино ладно, 0091    Пјесме поју и весеље граде, 0092    Под кулом је коло ђевојаках, 0093    Тер веселе пјесме извођаху, 0094    Међу њима војводина Јела, 0095    Мила сестра из Тополе Ђура, 0096    Уз њу стоје два ручна ђевера. 0097    Ал’ да видиш војводину Јелу, 0098    Колико је красна и угледна! 0099    Све је коло главом надвисила 0100    И дивнијем красом покрасила; 0101    На њу сјаше свила и кадифа 0102    Од врх главе до зелене траве; 0103    На грло јој три струке ђердана, 0104    Колико је грло у ђевојке, 0105    Што јој није ђердан уфатио, 0106    Би јој стала рука од хајдука. 0107    Ал’ да видиш Салим-муселима! 0108    Он дофати танкога дурбина, 0109    Обрати га војводиној кули, 0110    И угледа коло ђевојаках 0111    Под бијелом војводином кулом 0112    И у коло војводину Јелу, 0113    Пак Турчину очи преграбила, 0114    Но да вели Салим-муселиме, 0115    Он Осману брату говораше: 0116    „О Османе брате од матере! 0117    „Доведи ми војводину Јелу, 0118    „Да јој лице под чадором љубим.” 0119    Ал’ му тако Осман одговара: 0120    „Прођ’ се брате Салим-муселиме! 0121    „Прођ’ се врага и ђевојке младе, 0122    „Ми смо страшни зулум учинили 0123    „По Србији и по Шумадији, 0124    „Опрашћају Срби за невољу, 0125    „А ти знадеш, мој брате рођени! 0126    „Баш црнога из Тополе Ђура, 0127    „Пак ти Ђуро опростити не ће, 0128    „Но ће прије изгубити главу, 0129    „Пак ни тебе добро бити не ће.” 0130    Ал’ Османа Салим прекорио 0131    И тешку му ријеч бесједио: 0132    „О Османе, грђи од ђевојке! 0133    „Доведи ми војводину Јелу, 0134    „Доведи је, да јој љубим лице; 0135    „Ако ли је ти довести не ћеш, 0136    „Доиста си гори од ђевојке.” 0137    Скочи Осман на ноге лагане, 0138    Пак закрочи на свога гаврана, 0139    Обрати га војводиној кули; 0140    А кад дође под бијелом кулом, 0141    И ту коло ђевојаках нађе, 0142    Међу њима војводину Јелу, 0143    Код ње стоје два ручна ђевера, 0144    Турски ага Божју помоћ зваше, 0145    Одговара коло ђевојаках: 0146    „Бог и с тобом аго Шумадијнски!” 0147    Ал говори Туре Осман-ага: 0148    „Јели тестир, лијепе ђевојке! 0149    „Јели тестир у коло играти?” — 0150    „Тестир ти је, ага, зашто није?” 0151    Још овако говоре ђевојке: 0152    „Немој нама зулум учинити, 0153    „Играј Туре, колико ти драго.” 0154    Скочи Осман са коња гаврана, 0155    Дофати се кола ђевојаках, 0156    Доброга се дофатио друга, 0157    Баш за руку војводину Јелу, 0158    Два пут колом Осман обратио, 0159    Трећом Јелу за руку повуче, 0160    Примаче је до коња гаврана, 0161    Пак је бачи на гаврана свога. 0162    То гледаху два ручна ђевера, 0163    Ах нека их, црн им образ био! 0164    То нијесу биле мушке главе, 0165    Но су грђи од сваке ђевојке. 0166    Скочи Осман, посједе гаврана, 0167    Добро бјеше Јелу прикучио 0168    Прикучио тер је придржава, 0169    Пак поћера низ Тополу вранца, 0170    Код Селима под чадором дође, 0171    Даде Јелу Сали-аги своме, 0172    Пак је ага пољубио дивно, 0173    И даде јој Поцерску ракију, 0174    И даде јој купу од ракије, 0175    Да башама послужи ракију; 0176    Пак им служи војводина Јела. 0177    Како коме коју чашу дава, 0178    Сваки Јелу међу очи љуби; 0179    Али вели војводина Јела: 0180    „О за Бога аге Шумадијнске, 0181    „Ако могу свјема бити слуга, 0182    „Ја не могу свјема бити љуба.” 0183    Ал’ говори Салим-муселиме: 0184    „А не бој се, војводина Јело! 0185    „Ти никоме љуба бити не ћеш 0186    „Нако мене Салим-муселиму, 0187    „А ни мени дуго бити не ћеш, 0188    „Но док сване и огране сунце, 0189    „Тадер ћу те двору отправити, 0190    „Да те воде кићени сватови, 0191    „Да те воде, јал’ како ти драго.” 0192    Ал’ изиде војводина љуба 0193    На прозоре од бијеле куле, 0194    Пак погледа коло ђевојаках, 0195    Играју ли коло наоколо, 0196    Али кола никаквога нема, 0197    Ни весеља имаху ђевојке, 0198    Него роне сузе од образа, 0199    А ни Јелу виђет’ не могаше, 0200    Пак се јаду била досјетила, 0201    Тер дофати танкога дурбина, 0202    И разгледа Турске чадорове, 0203    Ту лијепу заву угледала, 0204    Ђе Турцима служаше ракију, 0205    А просипље сузе од образа. 0206    Листо трчи војводина љуба 0207    Код својијех хиљаду сватовах, 0208    Пак Ђорђију кори господара: 0209    „О Ђорђије, весеље ти црно! 0210    „Тебе Турци сестру одведоше.” 0211    Ал’ кад зачу Петровићу Ђуро, 0212    Скочи Ђуро, ка’ да се помами, 0213    Пак припаса сабљу о појасу, 0214    За појас му седам самокреса, 0215    Седам грла, четрнаест зрна, 0216    И у руке лати џефердара, 0217    За њим Јован Петровићу пође, 0218    И он узе од боја оружје: 0219    За појас му двије пушке мале, 0220    А у руке везена шишана, 0221    Полећеше пјешке на ногама, 0222    Сви сватови двору остадоше, 0223    А Ђорђија под шатором пође 0224    Са Јованом братом од матере, 0225    Пак Турцима Божу помоћ зваху. 0226    „Бог и с вама, из Тополе Ђуро!” 0227    Ал’ говори Петровићу Ђуро: 0228    „Богом брате Салим-муселиме! 0229    „Пушти мене моју сестру драгу, 0230    „Немој њојзи нагрдити лице, 0231    „На поклон ти моја остра ћорда, 0232    „И даћу ти мога џевердара, 0233    „А такога у Србију нема.” 0234    На то Турчин не окреће главу. 0235    Опет куми војевода Ђуро: 0236    „О Турчине Салим-муселиме! 0237    „Пушти Јелу, не грди јој лице, 0238    „А даћу ти мога џефердара, 0239    „И даћу ти моју оштру ћорду, 0240    „И даћу ти добра коња мога, 0241    „А такога у Србију нема.” 0242    На то Турчин не окреће главу. 0243    Ал’ му трећом Ђуро говораше: 0244    „О Турчине Салим-муселиме! 0245    „Пушти Јелу, не грди јој лице, 0246    „Све ти дајем, што ти обећајем, 0247    „И даћу ти коња Јованова 0248    „И на коња пуни товар блага, 0249    „Све цекина жутога дуката.” 0250    Одговара Салим-муселиме: 0251    „Прођ’ с’ од мене из Тополе Ђуро! 0252    „Благо није ни сребро ни злато, 0253    „Но је благо, што је срцу драго; 0254    „А сад Јелу тебе дати не ћу, 0255    „Док не сване и не гране сунце, 0256    „Доклен Јели не обљубим лице; 0257    „Ни тадер је тебе дати нећу, 0258    „Но некакву попу Мркоњићу, 0259    „Да је води, ал’ како му драго.” 0260    Ал се Ђуро љуто насрдио, 0261    Пак окрену пушку џефердара 0262    На Турчина Салим-муселима, 0263    Џефердар му ватру прифатио, 0264    Не погоди Салим-муселима 0265    Но Османа брата Салимова, 0266    Дернуше га двије синџирлије 0267    У повије међу очи двије, 0268    Саломи му чело на четверо; 0269    Сали-ага вади пушке мале, 0270    Да погуби из Тополе Ђура, 0271    Обије му ватру прифатиле, 0272    Не погоди из Тополе Ђура, 0273    Но Јована брата војводина, 0274    Живо му је срце изгорио; 0275    Ђуро вади седам самокреса, 0276    У Турски их шатор обратио, 0277    И живу му ватру прифатише: 0278    Ту је седам ага погубио, 0279    Пак је Ђуро сабљу извадио, 0280    На Салима загон учинио, 0281    Ал’ је Салим коња уграбио, 0282    Пак узјаха на коња лабуда, 0283    Тер побјеже пољем низ Тополу, 0284    Ђорђија се на муку видио, 0285    Ал’ ево ти војводине Јеле: 0286    Османова уграбила вранца, 0287    До Ђорђије тер га привођаше. 0288    Ал’ да видиш Петровића Ђура! 0289    Кад појаха Османова вранца, 0290    За Салимом у поћеру пође, 0291    Тер га ћера низ Тополу равну 0292    С голом сабљом у десници руци, 0293    Колико се Салим препануо! 0294    Брже бјежи војводиној кули, 0295    Еда би га скапулала кула 0296    И у кулу кићени сватови, 0297    Да би њему живот опростио, 0298    Пак је б’јелу кулу уграбио, 0299    А под кулом коња оставио, 0300    Тер утече у бијелу кулу, 0301    Он утече међу сватовима; 0302    У то дође војевода Ђуро, 0303    Пак пред кулом оставио вранца, 0304    Брзо трчи у бијелу кулу 0305    С голом сабљом у десницу руку; 0306    Ал’ кад дође на врата од куле, 0307    Ту је свога находио баба, 0308    Ђе од куле затворио врата, 0309    Да сачува Салим-муселима, 0310    Но Ђорђија тако говораше: 0311    „Петре бабо, отвори ми врата! 0312    „Да погубим душманина мога.” 0313    Ал’ га стари Петар закумио: 0314    „Сине Ђуро, ако Бога знадеш! 0315    „Не изгуби Салим-муселима, 0316    „Опрости му живот на мегдану.” 0317    Ал’ овако Ђуро бесједио: 0318    „Петре бабо, отвори ми врата, 0319    „Јере ће ти нестанути главе.” 0320    Тако њему Петар одговара: 0321    „Немој синко, војевода Ђуро! 0322    „Јована си брата осветио, 0323    „И доста си јада учинио, 0324    „То ти Турци опростити не ће.” 0325    Колико се најадио Ђуро! 0326    Јер не хоће отворити врата, 0327    Тер не може срцу одољети, 0328    У Ђура се срце ражљутило, 0329    Зубом шкрипну, иза гласа викну: 0330    „Петре бабо, отвори ми врата, 0331    „Јер ће твоја нестанути глава”. 0332    Не шће Петар отворити врата, 0333    Ногом махну војевода Ђуро, 0334    Ногом махну тер саломи врата, 0335    Своме бабу одас’јече главу. 0336    А кад виђе Салим-муселиме 0337    Да је Ђуро оца погубио, 0338    Бјежи Турчин проз бијелу кулу, 0339    Пак искочи проз пенџер од куле, 0340    Тако му је враг на помоћ био, 0341    Тер под кулом коња находио, 0342    Пак лабуда коња окрочио, 0343    Тер утече низ Тополу равну, 0344    А за њим је Петровићу Ђуро 0345    На пустога вранца Османова 0346    С голом сабљом у бијелу руку. 0347    Утекоше низ Тополу Турци, 0348    Побјегоше стојну Биограду, 0349    С њима бјежи Салим-муселиме, 0350    И Тополу Турци оставише. 0351    То је било, кад се је чинило, 0352    Ни ту био нит’ оком видио, 0353    Но сам чуо, ђе ми другу кажу. 0354    Турчин не ће, ако те не може, 0355    Србин вели: „Да ако ме не ће!” 0356    Сад велимо, да се веселимо, 0357    О Ђорђија, свијетла ти ћорда! 0358    Који знадеш за част и поштење, 0359    И остави спомен вјековити, 0360    Да се знаде, куд си пролазио.